is Íslenska en English

Lokaverkefni (Meistara)

Háskóli Íslands > Menntavísindasvið > Meistaraprófsritgerðir - Menntavísindasvið >

Vinsamlegast notið þetta auðkenni þegar þið vitnið til verksins eða tengið í það: http://hdl.handle.net/1946/34995

Titill: 
  • Ef ég hefði vitað : upplifun erlendra foreldra á móttöku og aðlögun barnanna sinna í leikskólum Reykjanesbæjar
  • Titill er á óskilgreindu tungumáli Да сам знала
Námsstig: 
  • Meistara
Leiðbeinandi: 
Útdráttur: 
  • Meginmarkmið með þessari rannsókn var að afla upplýsinga á upplifun og reynslu erlendra foreldra í Reykjanesbæ á móttöku og aðlögun barna þeirra við leikskólabyrjun. Hér var skoðað hvernig foreldrarnir upplifðu leikskólakerfi á Íslandi, vangaveltur og væntingar við skráningu barna og byrjun í leikskóla, fyrstu móttökur, aðlögunarferli, hver var veruleikinn og hvað tók við. Leitað var einnig að reynslu erlendra foreldra af upplýsingaflæði og samskiptum við leikskólann. Rannsóknarspurning sem leitað var svara við í þessari rannsókn er: Hver er upplifun erlendra foreldra af móttöku og aðlögun við leikskólabyrjun barna þeirra?
    Framkvæmd var eigindleg rannsókn en sem rannsóknarsnið var notuð tilviksrannsókn þar sem fimm rýnihópaviðtöl og eitt einstaklingsviðtal voru tekin. Þátttakendur í viðtölum voru tólf foreldrar af erlendum uppruna sem eiga börn í einhverjum leikskóla í Reykjanesbæ. Stuðst var við viðtalsramma með opnum spurningum og viðtölin fóru fram á þrem tungumálum.
    Niðurstöður sýna að móttaka erlendra foreldra og barna þeirra í leikskólum Reykjanesbæjar er byggð upp á svipaðan hátt og hjá innfæddum. Foreldrarnir voru ánægðir við fyrstu móttökur en benda þó á þætti sem mættu betur fara og tengjast foreldrum sem eiga annað móðurmál en íslensku. Aðlögun barnanna og foreldranna í leikskólanum fór fram á sama veg og hjá íslenskum leikskólafjölskyldum þó að á sumum leikskólum væri tekið tillit til einstaklings og aðlögunarferli mótaðist út frá því. Atriði eins og erfiðleikar vegna tungumáls foreldra og barna, óvissa, óöryggi og þekkingarleysi á leikskólasamfélagi á Íslandi gerðu það að verkum að foreldrarnir upplifðu byrjunina sem erfiða. Erlendu foreldrarnir tjáðu sig einnig um erfiðleika varðandi upplýsingaflæði til þeirra en því var í sumum tilfellum ábótavant, sérstaklega varðandi leitina að leikskólanum og skráningu barnsins í leikskóladvölina. Foreldrarnir töldu að leikskólakefi á Íslandi væri gott en bentu á að
    sveitarfélagið gæti gert betur til að mæta þörfum þeirra sem eru með annað móðurmál en íslensku en eiga börn í leikskóla. Margar góðar hugmyndir um hvernig mætti bætta við upplýsingagjöf í sveitarfélaginu komu fram í viðtölum.

  • Útdráttur er á óskilgreindu tungumáli

    Главни циљ овог истраживања био је сакупљање информација о искуствима и
    доживљајима родитеља страног порекла у Реикјанесбаир-у прилоком пријема и прилагођавања њихове деце у обданиште. Тема истаживања је како су родитељи доживели систем предшколских установа на Исланду, шпекулације и очекивања приликом уписа деце и сам почетак, први пријем, процес прилагођавања, како је било у стварности и наставак. Такође су сакупљана искуства о протоку информација и комуникацији са радницима у обданишту. Истраживачко питање на које се тражи одговор у овој студији гласи: Које је искуство страних родитеља о пријему и прилагођавању њихове деце при поласку у обданиште? Извршено је квалитативно истраживање, а као метода је коришћена студија случаја у којој је урађено пет интервјуа фокусне групе и један појединачни разговор. Учесници у разговорима су били дванаест родитеља страног порекла који имају децу у неком обданишту у
    Реикјанесбаир-у. Питања отвореног типа су постављана и интервјуи су вршени на три различита језика (исландски, пољски и српски).
    Резултати истраживања показују да се пријем страних родитеља и њихове деце у обданишта у Реикјанесбаир-у одвија по истом формату као и домаћих родитеља. Прво искуство родитеља је било задовољавајуће, али су истакли аспекте који би могли бити боље изведени а у директној су вези са родитељима који имају други матерњи језик од исландског. Приликом прилагођавању деце и родитеља на обданиште коришћене су исте методе као код исланђана, мада је у неким вртићима појединац узет у обзир и на тај начин је формулисан процес прилагођавања. Ставке попут потешкоћа са непознавањем језика код родитеља и њихове деце, неизвесност, несигурности и недостатка познавања система рада обданишта на Исланду родитељи су доживљавали као тешке. Такође су родитељи изразили незадовољство информацијама које се пружају а тичу се избора обданишта и пријаве у исто. Родитељи сматрају да је предшколско образовање на Исланду добро, али истичу да општина може боље да обрати пажњу на потребе оних са другим материњим језиком а који имају децу у вртићу. Значајан број веома добрих идеја везаних за побољшање информативног система је исказан у интевјуима.

Styrktaraðili: 
  • Vísindasjóður FL/FSL
Samþykkt: 
  • 25.2.2020
URI: 
  • http://hdl.handle.net/1946/34995


Skrár
Skráarnafn Stærð AðgangurLýsingSkráartegund 
Danijela Ž. - M.Ed. verkefni PDF.pdf797.84 kBOpinnHeildartextiPDFSkoða/Opna
yfirlýsing_DZ.pdf105.5 kBLokaðurYfirlýsingPDF